PrijemPortalČesto Postavljana PitanjaRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Marija's story

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Ave Maria
Pretty boy, dirty boy
Pretty boy, dirty boy
avatar

Ženski Broj poruka : 118345
Datum upisa : 04.04.2011
Godina : 26
Lokacija : Sevilla

PočaljiNaslov: Marija's story   Čet Sep 19, 2013 5:22 pm

Bilo je kisovito novembarsko jutro. Mariju je probudio alarm koji se oglasio u pola 7. Ustala je i otisla do prozora. Kada je videla da pada kisa, samo je kratko promrmljala:
- Oh Boze, pada kisa. Bas divno.
Potom je otisla do toaleta da se umije i opere zube. Osetila je blagu mucninu u stomaku, ali nije pridavala tome previse paznje. Obukla se, uzela kisobran i krenula u skolu. Ispred skole ju je cekao njen decko Dylan.
- Cao.
- Cao - odgovorila je.
- Nesto mi se cini da ce danas biti resetanja - rekao je Dylan namrsteno i poljubio je. Jesi li se spremila za istoriju?
- Manje-vise. Nemam koncentraciju u poslednje vreme.
- Zasto? Sta se desilo? - pitao je Dylan zabrinutim glasom.
- U poslednjih nekoliko dana imam osecaj kao da me neko prati i posmatra dok sam u kuci. Nisam luda, sigurna sam u to - rekla je Marija gotovo placuci.
- Smiri se - pokusao je da je umiri Dylan. - Sta mislis, ko bi to mogao biti?
- Pa ne znam, nisam sasvim sigurna, ali mislim da bi to mogao biti moj bivsi ocuh. Dok je bio u braku sa mamom cudno se ponasao, stalno me je pipkao i gledao onako zavodnicki. Sasvim sam sigurna da je on, niko drugi mi ne pada na pamet.
- Ali zasto bi to radio? - pitao je.
- Zato sto je nastran i zao, a i zato sto ne moze da se pomiri sa tim da je izmedju njega i mame gotovo. Plasim da bi mogao da mi uradi nesto nazao - rekla je uplaseno.
- Ne brini, ne boj se, ja sam tu, ne dam nikome da te povredi, jel me cujes? - rekao je Dylan i snazno je zagrlio.
- Hvala ti ljubavi. Znam da ti to ne bi dozvolio. Volim te - rekla je smeseci se tuzno.
- Volim i ja tebe duso moja. Hocemo li?
- Idemo - odgovorila je, a potom su usli u skolu.
Kasnije, kada su im se zavrsili svi casovi, odlucili su da je najbolje da odu svojim kucama, kako bi se spremali za kontrolni iz matematike, koji je bio zakazan za 3 dana.
- Hoces da te otpratim do kuce? - pitao je Dylan.
- Moze - odgovorila je Marija.
Kada su stigli ispred njene kuce, kisa je vec prestala da pada.
Dylan je poljubio Mariju na rastanku i rekao:
- Vidimo se onda sutra.
- Vidimo se, cao - rekla je i mahnula mu, a zatim usla u kucu.
Njena majka se jos uvek nije vratila s posla, pa je bila sama u kuci. Krenula je u kuhinju da pojede nesto, ali je na tom putu cula neku lupnjavu. Pomislila je da joj se ucinilo i nastavila je da koraca ka kuhinji. U tom trenutku je neko skocio na nju i zapusio joj usta rukom kako ne bi mogla da vristi. Istog trenutka ga je prepoznala. Bio je to njen bivsi ocuh, koji ju je danima proganjao. Poceo je da je udara po celom licu jednom rukom, a drugu je i dalje drzao na njenim ustima. Pokusala je da se oslobodi, nije uspela, ali ga je u tom trenutku ugrizla za ruku i on je jauknuo od bola. Potom ga je ona udarila velikom vazom, koja je stajala na podu pored frizidera i on je poceo da krvari, a zatim se onesvestio. Bila je toliko prestravljena i uplasena da isprva nije znala sta da radi, ali je kasnije kad se malo smirila pozvala policiju i hitnu pomoc. Cinilo joj se kao da je prosla citava vecnost dok nisu stigli. Kada su stigli, njen bivsi ocuh je i dalje bio u nesvesti. Bolnicari su ga postavili na nosila i ubacili u vozilo hitne pomoci.
Jedan policajac koji joj je prisao je poceo da je ispituje o tome sta se zapravo desilo i ko je taj covek, a ona je na svako policajcevo pitanje uctivo odgovorila. On joj je obecao kako ce on biti kaznjen za to sto je uradio i preporucio joj je da poseti psihijatra, kako bi sto lakse prebrodila ovaj stres i nastavila normalno da zivi. Ona mu se zahvalila i rekla da ce razmisliti o tome, a zatim usla u kucu.

Nadam se Marija da ce ti se prica svideti Wink

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Nazad na vrh Ići dole
http://ljiljaklija.forumsr.com
Ave Maria
Pretty boy, dirty boy
Pretty boy, dirty boy
avatar

Ženski Broj poruka : 118345
Datum upisa : 04.04.2011
Godina : 26
Lokacija : Sevilla

PočaljiNaslov: Re: Marija's story   Uto Sep 24, 2013 10:24 pm

Covek koji je vodio istragu i koji je uhapsio Marijinog bivseg ocuha, je bio mladi inspektor Joseph Morgan. Joseph je bio veoma lepuskast i zgodan mladic, neozenjen i imao je puno resenih slucajeva iza sebe.
On se jednog dana nasao u Marijinoj kuci ispitujuci njenu majku o tome kakav je bio njen bivsi muz dok su bili u braku. Pitanja nije bila postedjena ni Marija, kojoj je inspektor odmah zapao za oko i kojoj se svidelo to sto na istrazi radi tako mlad i lep inspektor.
Kada je zavrsio sa pitanjima, majka je pitala sta ce dalje biti.
- Ne brinite gospodjo. Ucinicemo sve sto je u nasoj moci da ga osudimo i strpamo iza resetaka na duzi vremenski period.
- Hvala vam puno inspektore - rekla je majka, rukujuci se s njim. - Racunam na vas. - Marija, isprati inspektora.
- Evo mama - rekla je Marija.
Kada su izasli napolje, Marija ga je zavodljivo gledala, a izgledalo je kao da ni on nije bio sasvim ravnodusan prema njoj, barem se njoj tako cinilo.
- Dovidjenja inspektore. Nadam se da se vidimo jos koji put...znate, da odemo na kafu ili tako nesto - rekla je Marija, uvijajuci kosu prstom.
- Javicu vam se, dovidjenja - rekao je inspektor, a zatim seo u auto i otisao.
Nakon nekoliko dana, Mariji je zazvonio telefon, koja je zeljno iscekivala njegov poziv.
- Halo.
- Halo, inspektor Joseph Morgan ovde.
- Ooo zdravo inspektore, nisam vam prepoznala glas. Izvolite, sta ste zeleli?
- Paa, ovaj, danas sam bas slobodan, pa sam mislio da izadjemo negde.
- Pa mogli bismo. Evo samo da se spremim. Jel' u redu?
- U redu, dolazim po vas za sat vremena. Jel' moze?
- Odgovara mi.
- Onda se vidimo. Prijatno.
- Prijatno - rekla je, a zatim prekinula vezu.
U tom je u njenu sobu usla njena majka, kojoj nije bilo jasno zasto je sad odjednom tako srecna.
- Sta je tebi cerko, jel' se dogodilo nesto? Ko je to zvao? - pitala je ozbiljno.
- Inspektor Morgan je zvao - rekla je nasmejano.
- I sta je hteo? - pitala je majka, prekrstivsi ruke.
- Da me izvede negde.
- Kako to? A Dylan?
- S njim je gotovo.
- Zasto pobogu? - pitala je majka zaprepasceno.
- Posvadjali smo se nesto - rekla je tuzno.
- Zbog cega?
- Ma zbog inspektora. Misli da sam imala nesto s njim - rekla je nervozno.
- I sad ti se on svidja, jeli tako?
- Pa sta znam, bas je lep i zgodan.
- Nadam se da znas sta radis - rekla je majka zabrinuto.
- Ne brini mama, bice sve u redu, videces - rekla je Marija i poljubila majku u obraz. - Sta ti imas u planu za danas?
- Pa mislila sam da odem do jedne prijateljice na kafu, odavno nisam bila kod nje.
- Pa idi, taman ti nece biti dosadno dok nisam tu.
- Dobro, icicu. A ti nemoj mnogo da se zadrzavas. Cuvaj se - rece i poljubi je u celo.
- Hocu mama, samo ti idi.
Tacno u 5 Joseph je bio ispred Marijine kuce.
- Marija - viknuo je.
Marija je izasla iz kuce i kada je videla da je on, rekla mu u zurbi:
- Evo samo da se obujem.
- Ajde, cekam te - odgovorio je.
Trenutak kasnije, vec je bila u njegovim kolima, a onda su krenuli.
- Gde idemo? - bila je znatizeljna.
- Idemo u jedan restoran malo dalje od grada. Videcete, pustaju finu muziku, a osoblje je veoma prijatno i usluzno. Vec sam bio tamo nekoliko puta.
- Mogu da zamislim - rekla je Marija.
Restoran u koji su isli se zvao "Holivud". Izasli su iz auta i usli unutra. Sala je bila veoma prostrana, ali nije bila ispunjena do poslednjeg mesta. Seli su u dnu sale, kako ne bi bili previse primeceni. Pozvali su konobara i porucili su najpre kafu, a zatim i dve salate, kavijar, guscju dzigericu i crno vino. Kad su sve to pojeli i popili, na red je dosao i dezert. Narucili su dve torte.
- Zar vam niko nikada nije rekao da ste veoma zgodni i lepi za jednog inspektora?
- Evo vi sada - rekao je nasmejano.
- Mozemo li da predjemo na "ti", ako vam ne smeta?
- Naravno. Ionako nisam mnogo stariji od tebe.
- Imas li devojku? Nadam se da nisam previse radoznala - rekla je i naslonila glavu na svoje ruke, pritom ga gledajuci pravo u oci.
- Nemam, a sta je s tobom? Zar ti nemas decka?
- Raskinuli smo - rekla je kratko.
- A zasto, ako smem da pitam?
- Posvadjali smo se - rekla je tuzno.
- Nadam se da ja nisam bio uzrok tome.
- Ma ne, nikako - slagala je. - Nesto drugo je u pitanju.
- Zao mi je.
- Ma nema veze. Ta veza je sad iza mene, okrecem se novoj - nasmejala se zagonetno. - A zar se tebi bas niko ne svidja?
- Paa, ima tu necega, ali videcemo. A ko se tebi svidja?
- Da budem sasvim iskrena, ti mi se svidjas.
- I ja cu onda biti iskren i recicu da se i ti meni svidjas. Ali, slusaj Marija, ne znam koliko je to pametno. Ja sam policijski inspektor, a ti jos uvek ides u skolu.
- Pa sta predlazes? Ja sam spremna na sve, samo da budem s tobom.
- I ja zelim da budem s tobom, ali se plasim da ne izgubim posao, jer si ti maloletna. Za sada necemo nista ciniti, jel' u redu? Bar dok ne postanes punoletna.
- Vazi, bice kako ti zelis. Ne zelim da zbog mene izgubis posao - rekla je ozbiljno.
Onda je ustao i erkao da mora do toaleta, pritom ostavljajuci telefon na stolu. U tom trenutku mu je stigla poruka i Marija je zarko zelela da sazna ko mu to pise. Otvorila je poruku i zaprepastila se. U poruci je pisalo: "Ljubavi, koliko jos imas da radis? Nedostajes mi. Vrati se brzo. Ljubim te :*
Kada se vratio do stola, ona se vec spremala da krene.
- Sta je bilo? Da nisam nesto pogresno rekao?
- Ti si prokleti lazljivac - rekla je i sasula mu pice u lice i izletela napolje kao furija, pritom nekontrolisano placuci.
- Koja sam ja glupaca.
Otisla je pravo kod Dylana da ga moli za oprostaj, jer su se oni posvadjali upravo zbog Josepha. Marija je zazvonila na Dylanova vrata, nadajuci se da joj nece zatvoriti vrata pred nosom. Dylan je otvorio i kada je video da je to Marija, pokusao je da zatvori vrata ali je Marija podmetnula svoju nogu kako ne bi mogao da je zatvori.
- Pusti me da ti objasnim, molim te - rekla je Marija placuci.
- Sve je meni jasno, nemamo o cemu vise da razgovaramo - rekao je Dylan hladno.
- Pogresila sam, oprosti mi. Volim samo tebe.
- Ne verujem ti. Da me volis, ne bi se muvala sa njim.
- Nisam znala sta radim, nisam bila svesna svojih postupaka. Mislila sam da mi se svidja.
- Ali si shvatila da ti se ne svidja, jel' tako?
- Da, kad sam videla da sam te izgubila, shvatila sam koliko mi zapravo znacis. A i uostalom, slagao me je, ima devojku.
- A taman si htela da budes s njim - rekao je sarkasticno.
- Jesam, zato sto sam mislila da mi se svidja, rekla sam ti vec. Ali kad sam saznala da ima devojku, shvatila sam u stvari da mi on apsolutno nista ne znaci i da volim samo tebe. Zelim da budem samo s tobom. Molim te, pruzi mi jos jednu sansu - rekla je, placuci i dalje.
- Zao mi je, ne verujem ti vise.
Onda se ona okrenula i udaljila se nekih tridesetak metara od njegove kuce, kad je Dylan dozvao.
- Marija, stani.
Ona se okrenula, a onda je on potrcao za njom i ljubio je do besvesti.
- I ja zelim da budem s tobom. Volim te najvise na svetu i ne zelim ponovo da te izgubim - rekao je ljubeci je i dalje.
- A ja tebe volim do neba i nazad - rekla je brisuci suze.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Nazad na vrh Ići dole
http://ljiljaklija.forumsr.com
Ave Maria
Pretty boy, dirty boy
Pretty boy, dirty boy
avatar

Ženski Broj poruka : 118345
Datum upisa : 04.04.2011
Godina : 26
Lokacija : Sevilla

PočaljiNaslov: Re: Marija's story   Sre Okt 02, 2013 5:49 am

Joseph je uzeo telefon i procitao poruku, a onda je shvatio zbog cega se Marija naljutila i tako furiozno izletela iz restorana. Osoba koja mu je poslala slatku poruku, bila je njegova bivsa devojka, koja ga inace stalno smara. Joseph je bio besan na nju, zato sto mu je pokvarila flert, i koji je pretio da preraste u nesto vise. Pozvao je u zelji da sazna zasto mu je poslala poruku , i pritom pokvarila planove koje je imao sa devojkom koja mu se svidja, medjutim, ona se nije javila na telefon. Nakon toga, Joseph je otisao do sanka da plati racun, a zatim je izasao iz restorana i odvezao se u nepoznatom pravcu. Razmisljao je o tome kako se Marija sad sigurno vratila Dylanu, i zbog toga mu je padao mrak na oci. Nije zeleo da se pomiri sa tim tako lako, pa je planirao da se bori za nju i da joj objasni kako je u pitanju samo mali nesporazum.
Nakon pomirenja, Marija je rekla Dylanu da je vec kasno i da mora kuci, i da se njena majka sigurno zabrinula sto je tako dugo nema.
- Hoces da te otpratim do kuce? Nije pametno da ides sama po mraku. Bojim se da ce ti se desiti nesto.
- Hocu. Da znas da si u pravu. Od onog napada, plasim se da izlazim nocu sama.
- Ne brini, bicu pored tebe. Nego, jesi li slobodna sutra posle skole? Hocu da te odvedem na jedno mesto.
- Na koje mesto?
- To je iznenadjenje, videces.
- Vazi, jedva cekam.
- Kako si inace, mislim, posle onoga sto ti se desilo? - pitao je Dylan zabrinuto.
- Pa, jos uvek se nisam potpuno oporavila - rekla je skrecuci pogled u stranu. - Idem redovno na terapije kod psihologa. Pomazu mi dosta. Nadam se da ce sve biti u redu - rekla je, tuzno se osmehujuci.
- Nadam se da ce platiti za to sto ti je uradio - rekao je Dylan, sa mrznjom u ocima.
- Bice kako Bog kaze. Vazno je da je on sada iza resetaka, i da mi ne moze vise nista.
- Nadam se da ce ga osuditi na dugu zatvorsku kaznu. To je i zasluzio, skot jedan.
- Ne brini, bicu ja u redu. Ne verujem da ce se ponovo usuditi da mi naudi.
- Nadam se, jer ne znam sta bih radio da ti se to ponovo desi. Osecam se pomalo krivim, jer nisam bio uz tebe kad te je napao, a obecao sam ti - rekao je tuzno, spustajuci pogled.
- Ne budi tuzan, nisi ti kriv. Nisi ti mogao da znas kad ce me on napasti. Ne muci sebe vise, molim te.
- Nikad sebi necu oprostiti ako dozvolim da te ponovo napadne.
- Ne misli vise o tome, u redu? Ja sam dobro, nista se vise nece desiti.
- Nadam se da si u pravu - rekao je pomirljivo.
- Evo stigli smo. Mocices sam da se vratis kuci?
- Mogu, ne brini. Vidimo se sutra - rekla je Dylan i poljubio Mariju za rastanak.
- Vidimo se, cao - rekla je, mahnuvsi mu, a potom usla u kucu.
Sutradan posle skole, Mariju je telefonom pozvao Joseph u zelji da nasamo razgovara s njom.
- Nemamo o cemu da razgovaramo. Poruka je objasnila sve - rekla je Marija ostro.
- Molim te, pruzi mi sansu da ti objasnim, nije tako kao sto izgleda.
- Nego kako je onda?
- Ispricacu ti, ali ne preko telefona. Hajde da se vidimo negde na kratko.
- Ne zelim da se vidim s tobom ni ka kratko, ni na dugo. Ne zelim da imam nista s tobom, jel' razumes?
- Radi se o nesporazumu. Objasnicu ti sve, samo mi daj sansu.
- Ja sam ti rekla sta sam imala. Ne zovi me vise.
- Molim te, samo 5 minuta, ni minut duze. A onda cu nestati iz tvog zivota zauvek. Daj mi samo 5 minuta, nista ti vise ne trazim.
- U redu. Za 10 minuta kod gradske biblioteke.
- Dogovoreno - rekao je Joseph zadovoljno.
Ona je jos uvek bila u skolskom dvoristu, kada je do nje dosao Dylan.
- Idemo li?
- E sacekaj me ovde, dolazim za 20 minuta, pa cemo onda ici. Idem da obavim nesto, necu dugo. Jel' u redu?
- Sta to imas da obavis? - bio je sumnjicav Dylan.
- Ma nije vazno. Budi tu, dolazim brzo.
- 'Ajde, cekam te.
Marija je odjurila na dogovoreno mesto i kada je stigla, Joseph je vec bio tu.
- Reci sta imas, pa da idem. Zurim.
- Ona osoba koja mi je poslala poruku sinoc mi nije devojka, vec bivsa. Raskinuli smo pre vise od mesec dana i od tad me ne ostavlja na miru. Stalno navaljuje da se pomirimo. Ali ja ne zelim, jer me je prevarila. Sad ona shvata da je pogresila, ali kasno, i zeli me nazad. Ali ja ne zelim da imam nista s njom. Bio sam iskren kada sam ti rekao da mi se svidjas. Nadam se da si ti i dalje slobodna - zavrsio je pricu Joseph, cekajuci da vidi sta ce Marija reci, koja je i dalje cutala. Nakon nekoliko minuta tisine, Marija je konacno progovorila.
- Zao mi je. Zakasnio si sa objasnjenjem. Ja i Dylan smo se pomirili, i tu nema nazad - rekla je i okrenula se da ide.
- Stani - rece Joseph, uhvativsi je za ruku kako bi stala. - Volis li ga?
- Kakvo je to pitanje? Naravno da ga volim. Nisam nikad ni prestala. Zasto mislis da ga ne volim?
- Sinoc si mi rekla da je ta veza iza tebe i da ti se ja svidjam. Sta se promenilo za tako kratko vreme?
- Mnogo toga. Shvatila sam da sam pogresila i da mi nista ne znacis, a da je Dylan jedini koga volim. Zao mi je ako sam te povredila, nije mi to bila namera, zaista. Nacices ti vec drugu, a mene ces ubrzo zaboraviti, sigurna sam u to - rekla je i osmehnula mu se. - Idem sad, cuvaj se.
- Nadam se da si u pravu. I pored svega, meni je drago sto sam te upoznao, zaista. Nadam se da cemo ostati prijatelji, ako nista drugo.
- Naravno Josephe, to se podrazumeva. Sad stvarno moram da idemo. Bicemo u kontaktu. Cao.
- Cao - rekao je Joseph, gledajuci je kako odlazi.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Nazad na vrh Ići dole
http://ljiljaklija.forumsr.com
Ave Maria
Pretty boy, dirty boy
Pretty boy, dirty boy
avatar

Ženski Broj poruka : 118345
Datum upisa : 04.04.2011
Godina : 26
Lokacija : Sevilla

PočaljiNaslov: Re: Marija's story   Sre Okt 09, 2013 7:20 am

Kad se Marija vratila u skolsko dvoriste, Dylan je i dalje bio tu.
- Evo me, stigla sam.
- Zadrzala si se.
- Jesam, izvinii sto si me cekao.
- A sta si to imala da obavis, ako nije tajna?
- Ma, zar je bitno? - odgovorila je Marija pitanjem.
- Jeste, sve u vezi tebe me zanima.
- Ispricacu ti kasnije, vazi? Obecavam.
- Kako hoces - promrmljao je.
- Hocemo li konacno da odemo tamo gde si hteo da me odvedes?
- Aha, idemo - rekao je zamisljeno. - Uzgred, kako je tvoja majka?
- Dobro je. Hvala sto pitas - odgovorila je, smeseci se. - Kako su tvoji?
- Dobro su. Pitaju kad ces doci, odavno nisi bila kod nas.
- Jao, jeste, bas dugo nisam dolazila.
- Hoces li onda kasnije da stvatimo do mene, kad se vracamo?
- Moze, slazem se. Nego, jel si poceo da spremas srpski za petak?
- Jesam, sve sam naucio. Jos samo da ponovim. A ti?
- Bravo, ja nisam ni pipnula, moracu veceras da ucim.
- Kako god. Nadam se da ces uspeti da spremis do tada. Jedva cekam raspust.
- Uff i ja isto - rekla je Marija.
- Evo stigli smo - rekao je Dylan.
- Jao doveo si me u Luna Park. Bas lepo od tebe, hvala ti - rekla je odusevljeno.
- Nema na cemu. Mislio sam da bi ti bilo potrebno da se malo rasteretis posle stresa koji si dozivela.
- U pravu si. Prija mi ovo, iako vise nismo deca hehe.
- Ma koga briga za to, vazno je da se mi zabavimo. Nismo jedini naseg uzrasta koji dolaze ovde. Ima ih dosta...
- Ma imas pravo, sta nas briga - rekla je ona. - Hocemo li da se popnemo na onaj vozic? - rekla je pokazujuci prstom na vozic koji je jurio srednjom brzinom, i koji je polako usporavao, da bi se na kraju zaustavio.
- Hajdemo, nadam se da se ne plasis visine.
- Ma ne, nikako. Nikad se nisam plasila visine, pa necu ni sad. Nemoj mi reci da se ti plasis - rekla je, smejuci se.
- Ma ne, taman posla da se plasim. Pa kakav bih ja onda to muskarac bio, hehe.
- Pa hajdemo onda - rekla je uhvativsi ga za ruku.
- Hajdemo - slozio se.
Popeli su se na vozic i on je krenuo. Zagrlili su se, i tako zagrljeni su uzivali u trenutku, koji je bio samo njihov i oni nisu zeleli da ga ista pokvari, cak ni mala kisica, koja je pretila da se pretvori u ogroman pljusak. Sedeli su u vozicu priljubljeni jedno uz drugo. Bili su zaljubljeni jedno u drugo kao i prvog dana kad su se sreli. Sada je sve u njihovoj vezi stimalo kao najtacnjiji sat. Nisu se plasili brzine kojom ih je nosio vozic, njima je jedino bilo bitno to sto su zajedno na njemu i sto mogu jedno drugom da osete dah na licu. Taj trenutak za njih kao da je trajao vecno, jer nisu ni primetili da se krug zavrsio. Hteli su da se provozaju jos jednom, ali ona kisica koja je padala se sad polako pretvarala u pljusak i oni su izasli iz Luna Parka trceci i pozurili da se sklone negde od kise.
- 'Ajmo u ovaj kafic, taman ce stati kisa dok mi popijemo nesto.
- Vazi - odgovorila je.
Usli su unutra i seli za sto do prozora, kako bi mogli da posmatraju kisu, koja je sve jace i jace padala. Do njih je dosao konobar i oni su narucili dve kafe.
- Ko zna kad ce stati - namrsteno je rekla Marija.
- Bogami kako je krenula, tesko da ce uskoro stati - rekao je Dylan.
- Bas bezveze. Necemo moci da se vratimo kuci.
- Ma to je najmanji problem. Pozvacemo taksi. Ne brini za to.
- Imas li para za taksi? - upitala je mrzovoljno.
- Imam, poneo sam i vise nego sto mi je trebalo - odgovorio je.
- Bas je ova kisa nasla sad da pada - progundjala je.
- Pa jesen je, uskoro ce zima. Sta ocekujes? I treba da pada.
- Nadam se da ce  uskoro prestati.
Dylan je cutke gledao nekoliko trenutaka, razmisljajuci da li da zapocne onaj razgovor od danas ili ne, ali je ipak odlucio da poprica sa njom o tome.
- Ti si mi obecala nesto danas, secas se? - pitao je, gledajuci je.
- Secam se - rekla je. - Sta zelis da znas?
- Gde si ono isla danas? Bila si pomalo nervozna.
Marija je pogledala kroz prozor, a onda rekla:
- Onaj inspektor... Joseph, zvao me je da se vidimo nasamo i da popricamo.
- O cemu? - bio je uporan Dylan.
- Hteo je da mi objasni ono sto se desilo sinoc... ono u vezi njegove devojke - rekla je, a zatim zacutala.
- Slusam - rekao je Dylan, zamisljeno.
- Rekao mi je da mu je to bivsa devojka koja navaljuje da se pomire, ali on ne zeli, jer ga je ona jako povredila. Rekao je da mu se ja svidjam - rekla je Marija, a onda ga pogledala da bi videla kakvu je reakciju kod njega izazvala poslednja recenica.
- A sta si mu ti rekla na to? - bio je znatizeljan.
- Rekla sam mu istinu. Nisam zelela da ga lazem. Otvoreno sam mu rekla da smo se pomirili i da volim tebe, a ne njega. Rekla sam mu da sam pogresila i da nije trebalo da raskidam sa tobom. Nije mu bilo svejedno, ali se cini kao da se pomirio sa tim, jer je rekao da zeli da ostanemo prijatelji - zavrsila je pricu Marija.
- Dobro si uradila, i ja bih isto uradio - rekao je, uzevsi joj ruku, a zatim je prineo svom srcu. - Ovo srce kuca samo za tebe, nikad ne zaboravi to - rekao je, a onda joj je tu ruku i poljubio.
- Kako si ti dobar. Znala sam da necu naci boljeg od tebe. S tobom bih i na kraj sveta ako treba - rekla je i pomilovala ga po obrazu.
- Milo moje najlepse, ti si nesto najdivnije sto mi se desilo u  zivotu. Ma ne bih te menjao ni za Madonu, hehehe - rekao je smejuci se.
- Ha ha, a ja tebe ne bih menjala ni za Breda Pita - rekla je, a onda je pogledala kroz prozor. - Odlicno, stala je kisa, sad mozemo kuci - rekla je, ozarivsi se.
- Divno. Sad ne moram da zovem taksi - rekao je.
- E sad mozemo kod tebe.
- Super, moji ce se obradovati kad te vide. Bas su te se uzeleli.
- Verujem, i ja sam njih - rekla je kad su vec izasli napolje.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Nazad na vrh Ići dole
http://ljiljaklija.forumsr.com
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Marija's story   

Nazad na vrh Ići dole
 
Marija's story
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: OFF TOPIC :: Today My Life Begins :: Miličine priče-
Skoči na: