PrijemPortalČesto Postavljana PitanjaRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Milica's story

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Ave Maria
Pretty boy, dirty boy
Pretty boy, dirty boy
avatar

Ženski Broj poruka : 118345
Datum upisa : 04.04.2011
Godina : 26
Lokacija : Sevilla

PočaljiNaslov: Milica's story   Pon Sep 30, 2013 12:53 pm

Rupert je bio Milicin najbolji prijatelj. Znali su se jos od malena. Njihove kuce su bile jedna pored druge, drugim recima, bili su komsije. Bili su nerazdvojni, stalno i svuda su bili zajedno. Delili su sve svoje tajne. Rupert joj je bio poput najbolje drugarice. Bio je uz nju i kad je bila srecna i kad je bila tuzna, i kad je plakala i kad se radovala. Bio je takoreci njeno rame za plakanje. Isli su u prvi razred Graficke skole, naravno u istom odeljenju, a cak su i sedeli zajedno. Milica je osim njega imala svoju najbolju drugaricu, Isidoru, koja je zivela u zgradi nedaleko od njih, i koja je isla u zavrsni razred Ekonomske skole. Rupert je Isidoru znao samo iz vidjenja, ali nikada nije imao prilike da se s njom malo poblize upozna.
Povrh svega, Milica i Rupert su od malena navijali za isti klub - Partizan, na cije utakmice su cesto isli zajedno.
Bio je petak, i oni su imali poslednji cas za tu nedelju - istoriju. Nisu previse paznje obracali na to sto je u ucionicu usla profesorka, vec su nastavili da pricaju.
- Tisina - zagrmela je profesorka. - Ruperte i Milice, da ste smesta prestali da pricate, da vas ne bih izbacivala sa casa - rekla je ljutito.
Milica i Rupert su smesta prestali da pricaju, ali nisu bili previse fokusirani na ono sto je profesorka predavala, vec su jedva cekali da se cas zavrsi, kako bi mogli da odu kuci. Konacno se oglasilo zvono koje je oznacivalo kraj casa, i Milica i Rupert su mogli napokon da odu kuci. Profesorka je cekala da svi izadju iz ucionice, a zatim je prisla Milici i Rupertu, koje posebno nije mirisala, a istini za volju ni oni je nisu previse simpatisali.
- Vas dvoje, ako jos jednom budete pricali na mom casu, tesko vama - zapretila im je, upiruci prstom u njih, a zatim otisla.
- Bogami, ova se ne sali - rekao je Rupert kada je profesorka izasla iz ucionice.
- Ma ko je sisa - rekla je Milica, odmahnuvsi rukom. - Idemo.
- Gde cemo?
- Hajdemo kod mene. Mozemo da pogledamo neki film. Sta kazes?
- Vazi. Dobro bi mi doslo da pogledam neki film, nakon ove naporne nedelje, da odmorim malo mozak od skole. Koji film je na repertoaru?
- Dzek, ubica Divova. Cula sam da je odlican.
- Ko glumi?
- Nikolas Holt, Elenor Tomlinson i Evan Mekgregor.
- Zanimljiv izbor glumaca. Ne sumnjam da ce mi se film dopasti.
- He-he, pa znam ja sta ti volis - rekla je namignuvsi mu.
Na putu do kuce su kupili sok i kokice, da bi imali sta da grickaju dok gledaju film. Nekoliko trenutaka kasnije, vec su bili u Milicinoj sobi. Zavalili su se u njen krevet, a onda pustili film. Kao sto su i ocekivali, film je bio prepun dobrih akcija, ali i ljubavi. Glavni junak filma je na kraju uspeo da ubije sve Divove, a onda se i ozenio glavnom junakinjom, tj. izabranicom svog srca, sa kojom je kasnije dobio i decu. I tu je, naravno, filmu bio kraj. Milica i Rupert su bili odusevljeni filmom, mnogo im se svidela radnja, a i desavanja kroz film.
- Uhh covece, kako je dobar. Odavno nisam gledao ovako dobar film - konstatovao je Rupert, koji je i dalje bio pod utiskom. - Svaka cast za izbor.
- Znala sam da ce ti se svideti - rekla je Milica zadovoljno.
- Koliko je sati? - pitao je Rupert, pogledavsi u zidni sat, koji je bio okacen iznad televizora. - Auh, vec je pola pet, zakasnio sam na rucak. Moji su sigurno ljuti zbog toga. Moram da idem.
U tom je Milici zazvonio mobilni, i ona je videla da je zove Isidora.
- Da?
- Cao Mico, sta radis? - pitala je Isidora.
- Evo nista, upravo smo ja i Rup odgledali jedan film. Ti?
- Ja sam sredjivala nesto po kuci, pa mi se nesto pripila kafa, a ne volim sama da pijem. Ajde dodjite ti i Rupert kod mene.
- Vazi, docicemo.
- Super, vidimo se onda. Cao.
- Cao - rekla je Milica i prekinula vezu.
- Gde cemo to ici? - pitao je Rupert zbunjeno.
- Zvala nas je Isidora na kafu. Hoces li?
- Jao Mico, moji ce me ubiti sto sam zakasnio na rucak.
- Ajde molim te, necemo se puno zadrzavati, obecavam. Ajde, jesces kasnije. Molim te, Rup, da ne idem sama.
- Ajde vazi, pola sata sedim i idem, a ti ako hoces ostani.
- Vazi, dogovoreno.
Stigli su kod Isidore desetak minuta kasnije. Ponudila ih je da sednu za sto u dnevnoj sobi, a zatim im skuvala i kafu.
- Kako je bilo u skoli danas? - pitala je Milica.
- Jao ne pitaj, dosadno i naporno, kao i uvek. Jedva sam cekala da dodjem kuci. - Sta je s vama?
- Ista prica. Bili smo se nesto raspricali na casu i istoricarka nam je zapretila da to vise ne radimo, inace cemo nadrljati. - rekla je Milica.
- Boze, ne mogu da verujem. Bas je zlobna.
- Ma pusti je, ludaca - oglasio se Rupert.
- Kakva je kafa? - pitala je Isidora Ruperta.
- Odlicna. Hvala Isidora - rekao je Rupert, nasmesivsi se.
- Nema na cemu. Volela bih da se uvek ovako sastajemo i druzimo - rekla je Isidora, sa osmehom.
- Naravno Isidora, i ja bih to voleo. Sad bih morao da krenem, bas sam ogladneo - rece Rupert, drzeci se za stomak.
- Cekaj, idem i ja - rece Milica. - Isi, kafa je bila izvrsna. Mogla bi cesce da nam je kuvas - rece namignuvsi joj.
- Ha-ha-ha. Samo vi dodjite, pa cu vam je skuvati. Nije to nikakav problem.
- Vazi. Docicemo i drugi put - obecala je Milica.
- Pazi mala, drzim te za rec - rece Isidora, namignuvsi joj.
- Ma nemas razloga za brigu, ja kad nesto obecam, to bude ispunjeno. Jel' tako Rup?
- Jeste, tako je.
Pozdravili su se sa Isidorom, a onda otisli.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Nazad na vrh Ići dole
http://ljiljaklija.forumsr.com
Ave Maria
Pretty boy, dirty boy
Pretty boy, dirty boy
avatar

Ženski Broj poruka : 118345
Datum upisa : 04.04.2011
Godina : 26
Lokacija : Sevilla

PočaljiNaslov: Re: Milica's story   Pet Okt 04, 2013 8:36 am

Milici se od nedavno svidjao jedan decko iz njene skole, koji je inace isao u cetvrti razred. Kad god bi ga u skoli videla, a ona ga je inace samo tamo i vidjala, osetila bi leptirice u stomaku i ruke bi joj se znojile. Ona je Rupertu stalno pricala o njemu, kome to nije bilo bas po volji. Kad god bi Milica pricala o njemu, Rupert bi kolutao ocima, sto ona nije primecivala.
- Nije on za tebe, veruj mi - rekao je jednom, dok tu razgovarali o njemu.
- A zasto, ako mogu znati? - pitala je Milica, prekrstivsi ruke.
- Zato sto je los. Nije na dobrom glasu. Prica se da je zenskaros i da spava sa kojom stigne.
- Ma sta ti znas? Ne verujem ti. On nije takav. Izgleda kao dobra osoba.
- Izgled moze puno puta da prevari.
- Ma sta je tebi danas? Zasto si odjednom tako negativan?
- Zato sto ne zelim da budes povredjena, to je sve.
- Ne brini ti za mene. Umem ja da se cuvam.
- Mnogo si naivna, uvek vidis samo dobro u ljudima, a ne vidis njihovu mracnu stranu.
- Svesna sam ja toga da nisu svi ljudi cvecke, ali ima i dobrih ljudi, na srecu.
- E pa bas takvi ljudi nas zaobilaze, a srecemo samo lose ljude, kao sto je ovaj tvoj.
- Prestani da tako govoris o njemu, on nije takav - rekla je ljutito.
- U redu, prestacu. Ja sam te upozorio, a ti vidi sta ces - rekao je Rupert i otisao od nje.
Sta nije u redu sa njim? - razmisljala je Milica.
Kasnije tog dana, kada je dosla kuci iz skole, razmisljala je o Nenadu, decku koji joj se mnogo svidjao. Nije mogla da ga izbije iz glave, sve i da je htela. Mada, Rupertove reci su joj se stalno vracale. Sta ako je Rup u pravu? - mislila je ona. Sta ako je Nenad stvarno los, kao sto se prica? Ma ne, nema sanse. On tako govori jer ga ne voli - govorio joj je drugi glasic. Necu vise da razmisljam o tome. Ja nikad nista lose nisam cula o njemu. Pristojan je, prijatan, lepo vaspitan, kulturan, veseo, lepo se oblaci... nema razloga da mislm da je Rup u pravu. Skupicu hrabrost da ga pozovem da izadjemo... nemam sta da izgubim, nadam se da se i ja njemu svidjam.
Sledeceg dana u skoli, Milica je videla Nenada opkoljenog nekim devojkama. Nenad je inace najlepsi i najpopularniji decko u skoli, pa nije ni cudo sto je uvek medju lepim i zgodnim devojkama. Sve devojke su ga zelele, ali se on jos uvek nije dao. Uvek je bio prijatan i dobar sa svima, narocito sa devojkama. Ali ocigledno je da sa nijednom od tih devojaka nije zeleo vezu, jer da jeste, dosad bi mogao da ima koju pozeli. Jos uvek je tragao za onom pravom, samo njemu posebnom. Milica je zarko zelela da bas ona bude ona prava i posebna, ali je u njoj uvek postojao crv sumnje da ona nije dovoljno dobra za njega. Stajala je tako naslonjena o zid, razmisljajuci o njemu, da nije ni primetila da je profesor usao u ucionicu. Iz razmisljanja je prenuo profesorov glas, koj je, pre nego sto je zatvorio vrata ucionice primetio Milicu, pa je onda pozvao da udje unutra.
- Izvinite profesore, ne znam sta mi je bilo. Zamislila sam se nesto - rekla je i brzo sela na mesto.
- Vidim vidim - bilo je sve sto joj je profesor rekao.
Na casu nije bila sva svoja, jer je non-stop razmisljala o Nenadu. Htela je da ga pozove da izadju, ali ga nikada nije mogla naci samog. Uvek je bio u nekom drustvu, sto Milici bas i nije bilo drago, jer je bila ljubomorna na sve devojke sa kojima se on druzio. Skoro da nije ni primetila da je zvonilo za kraj casa, koji je ujedno bio i poslednji tog dana.
- Sta se to desava s tobom? - pitao je Rupert zabrinuto.
- Jao Rup mnogo mi se svidja, ali nemam hrabrosti da ga pozovem da izadjemo.
- Jao dosta vise s njim. Ne mogu vise da slusam o njemu. Puna mi ga je glava - pukao je Rupert.
- Ma sta je to s tobom? Zasto ti toliko smeta?
- Ne smeta mi. Ali ne mogu to vise da slusam. Ranije smo pricali o svemu i svacemu, a sada pricas samo o njemu.
- Ali ti ne razumes... kako je to biti zaljubljen. Da li se tebi svidjao neko? Da li ti se sad neko svidja?
- Ne zelim da pricam o tome. Ako do sada nisi primetila, onda nemamo o cemu da pricamo.
- Sta da primetim?
- To da se nekome svidjas, i to jako.
- Ali kome bih se ja svidjala? Nisam primetila da se ikome svidjam. Cak mislim da se ni Nenadu ne svidjam. Uopste me ne primecuje, kao da ne postojim - rekla je tuzno.
- Meni se svidjas - konacno se usudio da joj prizna Rupert.
- Molim? - pitala je ona.
- Da, dobro si cula. Svidjas mi se i to vec neko vreme.
- Zasto mi to nisi ranije rekao?
- Ne znam, nije bitno. Bitno je da sam ti sad rekao. Ali sta mi i vredi sto sam ti rekao, kad se tebi svidja on, a ne ja.
- Nisam nista primetila, oprosti mi. Da sam znala, ne bih ti nista pricala o Nenadu.
- Ma ne mari, nisi mogla da znas. Ne znam sta ce dalje biti s nasim prijateljstvom... ali, stvarno bih zeleo da nastavimo da se druzimo, kao da nista nije bilo. Ja cu se svim snagama truditi da te zaboravim, obecavam.
- Nemas pojma koliko mi je zao. Volela bih da prema tebi gajim drugacije emocije, ali ne mogu protiv svog srca... ne mogu. Volela bih da mogu da te volim vise od prijatelja, da mogu da uzvratim ljubav koju osecas prema meni, ali ne mogu. Srcu ne mozes naredjivati.
- Slazem se - rekao je pomirljivo.
- Zelim ti svu srecu ovog sveta da me prebolis. I takodje ti zelim srecu da nadjes nekog ko ce te voleti, ko ce ti pruziti ljubav kakvu zasluzujes. Mnogo mi je zao sto sam te povredila. Rup, pogledaj me... Ti si i dalje moj prijatelj, i to nista nece promeniti, veruj mi - rekla je to, a onda ga je zagrlila. I ostali su dugo tako zagrljieni, da nisu ni primetili ljude koji su prolazili pored njih. Svet je za njih u tom trenutku stao... u trenutku u kom su bili spojeni nekom nevidljivom vezom, vezom koja je za jednog predstavljala prijateljstvo, a za drugog ljubav, koja ce ostati neuzvracena, na zalost ovog drugog...

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Nazad na vrh Ići dole
http://ljiljaklija.forumsr.com
Ave Maria
Pretty boy, dirty boy
Pretty boy, dirty boy
avatar

Ženski Broj poruka : 118345
Datum upisa : 04.04.2011
Godina : 26
Lokacija : Sevilla

PočaljiNaslov: Re: Milica's story   Pon Okt 14, 2013 8:14 am

Nenad, Milicina skolska simpatija, je zavrsio srednju skolu i upisao fakultet. Milica je zbog toga bila veoma tuzna i nesrecna, ali je obecala sebi da ce pokusati da ga zaboravi, jer ce ga sad sve redje vidjati.
Proslo je vec nekoliko meseci od kad ga je Milica poslednji put videla i ona je polako pocela da ga zaboravlja. Jednog dana u skoli, ona je to rekla Rupertu.
- Rup, slusas li me? - pitala ga je kad je videla da se Rupert zadubio u citanje.
- Slusam te, reci.
- Ti znas da je Nenad zavrsio skolu i da je sad na fakultetu?
- Da, pa?
- Ja ga nisam videla vec 3 meseca, i mislim da sam se odljubila od njega - rekla je odusevljeno. - Skoro da uopste ne mislim na njega.
- Bravo, svaka cast - rekao je ironicno. - A sto to meni pricas?
- Pa sta je sad bilo? - pitala je zbunjeno. - Zar ti nije drago?
- Nista, cestitam ti sto si uspela da ga zaboravis - odgovorio je.
- Zar to nije divno, Rup?
- Jeste Mico, jeste. Izvini - rekao je, sad vec nasmejano. - Imam i ja tebi nesto da saopstim.
- Da cujem, o cemu se radi?
- Ja sam te zaboravio, ne volim te vise.
- Super, bas mi je drago - rekla je smeseci se.
- Pa onda, kad smo se ispovedili jedno drugom, sta cemo raditi danas posle skole?
- Umm, pa ne znam. Predlozi ti nesto.
- Mislio sam da igramo karte, da pozovemo i Isidoru da nam se pridruzi, pa da igramo u troje. Sta mislis? - iscekivao je Rupert odgovor u nadi da ce se Milica sloziti sa njegovim predlogom.
- Moze, sto da ne, odlicna ideja. Pozvacu Isi kasnije da je pitam da nam se pridruzi - rekla je, smejuci se od uha do uha. - Hocemo kod tebe ili kod mene?
- Kod mene.
- Okej - slozila se Milica.
Milica je kasnije posle skole pozvala Isidoru telefonom, medjutim ona je rekla da ne moze da dodje, jer ima puno da uci.
- Nista onda, neki drugi put.
- Vazi Mico. Meni je zao sto ne mogu da vam se pridruzim, ali znas kako je to kad ima puno da se uci.
- Znam, ne izvinjavaj se, razumem te. 'Ajde pa se vidimo drugi put.
- Vazi, caos.
- Cao - rekla je Milica, a zatim prekinula vezu.
- Sta je bilo, jel' dolazi? - pitao je Rupert znatizeljno.
- Ne moze da dodje, ima da uci.
- Pa dobro, nema veze, igracemo nas dvoje.
- Hocemo tablic? - pitala je.
- Moze - slozio se.
- Razbicu te - rekla je Milica samouvereno.
- Samo ti sanjaj. Ja sam ekspert u kartama, mogu da pobedim koga hocu.
- Hahaha, mene vala nikad nisi pobedio - rekla je,smejuci mu se.
- Jesam, kako nisam, jednom sam te pobedio.
- Ih, samo jednom. Ja tebe redovno pobedjujem, hahaha.
- Spremi se onda za revans. Osecam da tu ce ovog puta pobediti.
- To su samo tvoji pusti snovi, ha-ha-ha.
- Samo me ti potcenjuj, videcemo ko ce se ovog puta radovati. Bolji sam nego sto sam bio kad smo prosli put igrali.
- Hajde da vidimo i to.
Njihov razgovor je prekinula Rupertova majka, koja je usla u sobu da im donese kolace, koje je upravo ispekla.
- Uzmite dok su vruci, sad sam ih izvadila iz rerne.
- Umm odlicni su teta Maco. Hvala - zahvalila se Milica.
- Nista, nista. Pozovite me ako budete hteli jos.
- Hocemo mama, a sad nas ostavi, igramo karte.
- I ko vodi? - bila je radoznala.
- Ja - rekao je Rupert ponosno.
- Bravo. Idem ja sad da vam ne smetam - rekla je, a onda izasla iz sobe.
- Ti si sad na redu - rekla je Milica. - Ti igras.
- Aha, okej. Evo - rekao je Rupert, a zatim bacio devetku na talon, gde je vec bila jedna dvojka.
- Ja nosim - rekla je Milica radosno, koja je imala keca.
- I sta kazes, ne svidja ti se vise Nenad?
- Ne vise. Sad mogu konacno da odahnem. Bas mi je laknulo. Mnogo sam patila za njim. Bolelo me je to sto me nije primecivao, kao da nisam ni postojala. Sad je sve to iza mene - rekla je nasmejano.
- Drago mi je sto si konacno uspela da ga prebolis. A i ja vise necu morati da slusam o tome - rekao je, smeseci se.
Milica i Rupert su se napokon posle duzeg vremena druzili kao ranije. Niko nije mogao da im pokvari to prijateljstvo, cak ni to sto je Rupert jedno vreme bio zaljubljen u nju. Oni su bili pravi primer da ipak postoje musko-zenska prijateljstva i da su ona neraskidiva, ma sta da se desi.
- Juhuuu pobedila sam te, opet - rekla je Milica, stisnuvsi ruku u pesnicu.
- Nije fer. Bio sam blizu da te pobedim - jadao se Rupert.
- Sta da ti kazem. Ne mozes protiv mene da igras, prejaka sam za tebe. Mozemo da igramo jos milion puta, nikad me neces pobediti.
- Pobedicu te, pa makar mi to bilo poslednje. Videces - uveravao je Rupert.
- Ma nema sanse. Priznaj da sam bolja od tebe, priznaj.
- Necu da priznam, jer nisi bolja - rekao je pomalo ljutito Rupert.
- Ne moras da priznas, ja znam da sam bolja - zezala ga je ona.
- Samo ti zezaj, revansiracu ti se kad tad.
- Bas bih volela i to da vidim - rekla je Milica, smejuci se.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Nazad na vrh Ići dole
http://ljiljaklija.forumsr.com
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Milica's story   

Nazad na vrh Ići dole
 
Milica's story
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: OFF TOPIC :: Today My Life Begins :: Miličine priče-
Skoči na: