PrijemPortalČesto Postavljana PitanjaRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Misterija o Isidori i Milici :D

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Ave Maria
Pretty boy, dirty boy
Pretty boy, dirty boy
avatar

Ženski Broj poruka : 118345
Datum upisa : 04.04.2011
Godina : 26
Lokacija : Sevilla

PočaljiNaslov: Misterija o Isidori i Milici :D   Sub Avg 30, 2014 8:15 pm

U jednoj kući pored puta živele su dve sestre, Isidora i Milica. Roditelji su im poginuli u saobraćajnoj nesreći dok su još bile veoma male. Tada su prešle da žive kod babe i dede, ali su i oni umrli kad su napunile 10, odnosno 9 godina. Od tada su prepuštene same sebi, prinuđene da se snalaze kako znaju i umeju. Baba i deda su bili sve što su one imale, tako da sad nemaju nikoga ko bi se brinuo o njima. Tako žive već 7 godina. 
    Suočene su sa svim strahovima koje život donosi, ali nikad nisu odustale od borbe za životom. Zaklele su se na majčinom i očevom grobu da će preživeti i da će sutra biti svoji ljudi i da će imati od čega da žive. 
    U selu postoji jedna šuma koja je puna divljih životinja, ali one uprkos tome stalno prolaze tamo kako bi stigle do reke da se okupaju. U šumi se stalno čuju neki životinjski zvuci, od koje im se diže kosa na glavi, i uvek sa strahom prolaze kroz nju.
 
    * * * 
Jednog dana kad su krenule na reku da se okupaju, zastale su na početak šume kako bi sačekale svoju drugaricu, koja je htela da pođe sa njima. Pošto su bile radoznale po prirodi, a drugarica je malo kasnila, ušle su malo dublje u šumu. Sve je bilo mirno u šumi, čule su se ptičje pesmice, i one su mislile da ništa loše ne može da im se desi, tako da su nastavile da hodaju. Pažnju im je privukla jedna lepa veverica, koja se popela na obližnje drvo. Svu pažnju su usmerile na nju, tako da nisu čule lava koji im se prikrao. Bio je na svega 10 metara od njih. Okrenule su se polako prema njemu, dok ih je on gledao netremice nekoliko sekundi. Potrčale su napred koliko su ih noge nosile i vikale u pomoć, ali su znale da ih niko neće čuti. Jedina nada im je bila drugarica koja je kasnila.
     Kad je njihova drugarica stigla u šumu čula je zapomaganje u pomoć, i odmah je znala da su to njene drugarice. Potrčala je u njihovom pravcu, i izdaleka videla lava koji ih je jurio. Nije znala šta da radi, ali je znala da mora da im pomogne, jer nije želela da lav raskomada njene drugarice. Sa njom je bio i njen verni pas, Reks. Pojurio je na lava, kako bi mu skrenuo pažnju sa devojaka. Isidora i Milica su iskoristile priliku i potrčale prema drugarici. Bile su izbezumljene od straha i jedva su govorile. Dok su išle prema izlazu iz šume, čule su kako je pas je tužno zavijao i znale su da je bio povređen. Drugarica je htela da potrči prema njemu, ali su je Isidora i Milica zadržale, jer je lav još uvek bio u šumi.
     - Moram da mu pomognem - rekla je ridajući.
     - Ne smeš da odeš, napašće te - rekle su odlučno.
     - Šta ako je mrtav? 
     - Ne možeš da mu pomogneš, ako odeš tamo lav će te napasti. Sačekaj da ode - predložila je smireno Isidora, dok je drugarica i dalje plakala.
     Sačekale su nekoliko minuta, dok se nisu uverile da je lav stvarno otišao, a onda su prišle psu. Ležao je u samrtnom ropcu u lokvi krvi. Drugarica je zajecala na sav glas. Ni Isidora i Milica nisu bile ravnodušne na ovaj prizor, pa su i one zaplakale.
     - Neeeee, moj Reks... - zavrištala je. - Zašto ooon. Šta ću ja bez tebe - rekla je kroz suze, a onda prišla mrtvom psu. 
      - Žao nam je Ljiljo, znamo koliko ti je značio - reče Milica kroz suze.
      - Hajde, idemo - reče Isidora, uhvativši je za ruku. - Ne možeš više ništa da učiniš.
      - Ne, hoću još malo da ostanem s njim.
      Isidora i Milica su se malo odmakle od nje i pustile je da se oprosti od Reksa. Posle nekoliko minuta skrhana od bola Ljilja se sklonila od beživotnog tela psa i prišla Isidori i Milici.
      - Želim da ga sahranim, ne želim da ga ostavim ovde - reče, i dalje plačući. 
      - Idem do kuće da uzmem budak da iskopamo rupu - rekla je Isidora.
      Vratila se posle nekoliko minuta sa budakom u ruci. 
      - Ko će da kopa? - upita.
      - Daj meni - reče Ljilja.
     
      Kasnije su Milica i Isidora pošle da isprate Ljilju kući, a onda su otišle kući da se odmore, jer su bile previše umorne i uplašene da bi išle na reku da se okupaju.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Nazad na vrh Ići dole
http://ljiljaklija.forumsr.com
 
Misterija o Isidori i Milici :D
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: OFF TOPIC :: Today My Life Begins :: Miličine priče-
Skoči na: